Ињектори за гориво долазе у различитим типовима и могу се класификовати према различитим стандардима као што су структура, број млазница и отпор електромагнетног намотаја. Уобичајене класификације такође укључују оне засноване на локацији уградње и начину управљања. На основу локације уградње, могу се поделити на директно убризгавање и екстерно убризгавање. Директно убризгавање убризгава гориво директно у комору за сагоревање под високим притиском (до 500 бара за бензинске моторе и 2500 бара за дизел моторе), доприносећи већој ефикасности ваздушне{5}}мешавине горива. Међутим, он захтева гориво високог{7}}квалитета и склон је накупљању угљеника на усисним вентилима. Спољно убризгавање обухвата убризгавање у више-тачака у усисној грани и једно-убризгавање у усисну цев. Има нижи притисак убризгавања (приближно 0,3-0,5 МПа), релативно једноставну структуру, ниске трошкове одржавања, мање строге захтеве за горивом, а гориво има ефекат испирања на усисну грану, што резултира релативно мањим ризиком од накупљања угљеника.
На основу структуре, могу се поделити на тип отвора, тип игле и тип вентила са плочама. Ињектори са отвором имају више млазница малих{1}}пречника, висок притисак и добру атомизацију и углавном се користе у коморама за сагоревање са директним убризгавањем; игличасти-ињектори имају осовину игле, прстенасте млазнице, снажну способност-самочишћења и отпорност на накупљање угљеника; ињектори са плочастим вентилом имају широк динамички опсег протока и јаку способност против-зачепљења. Према начину управљања, могу се поделити на механичку контролу и тип електронског управљања. Механички тип управљања има поуздану структуру, али нижу прецизност; електронски контролни тип контролише ЕЦУ, има брз одговор и подржава вишеструко убризгавање.